Veruje se da je valerijana, koja se koristi od antičkih Grčkih vremena, jedna od najcenjenijih biljaka širom sveta.
Takođe poznata kao: Valeriana officinalis
Valerijana Zdrastvene Koristi:
- Problemi sa spavanjem
- Blaga anksioznost
- Nervna napetost
- Stres
Šta je Valerijana
Ovo je jedna od najstarijih biljaka koja se koristi u zapadnoj biljnoj praksi. Poreklom je iz Evrope i nekih delova Azije, a takođe je uveden u Severnu Ameriku. Valerijana samoniklo raste u šumama, obalama reka i vlažnim livadama, a takođe je relativno laka za kultivaciju.
Biljka je višegodišnja biljka i naraste do 1½ metra. Ima letke, a cvetovi su mali i bledo ružičasti. Međutim, to je koren koji se koristi u medicini.
Kako Deluje Valerijana
Koren valerijane sadrži brojne biljne supstance kao što su isparljiva ulja, valepotrijati i valerenska kiselina. Odavno je poznat kao tradicionalni biljni tretman za blagu anksioznost i nervozu, kao i za pomoć u prevazilaženju poremećaja sna.
Poznato je i da je biljka, iz nekog razloga, privlačna mačkama, izazivajući „stanje ekstaze“ kod životinja, navodeći ih da se veselo kotrljaju. Objašnjenje za ovo nije pronađeno.
Višegodišnja biljka poreklom iz Evrope i Azije i naturalizovana u Severnoj Americi. Valerijana je član porodice Valerianaceae. Ima karakterističan miris koji je mnogima neprijatan.
Valerijana Lekovita Svojstva i Upotreba
Zbog istorijske upotrebe valerijane kao sedativa, antikonvulzivnog sredstva, leka za migrene i ublažavanja bolova, većina osnovnih naučnih istraživanja bila je usmerena na interakciju sastojaka valerijane sa GABA neurotransmiterskim receptorskim sistemom.
Ekstrakt valerijane izaziva sedaciju povećanjem količine gama aminobuterne kiseline (GABA, ekstrakti valerijane sadrže GABA u količinama dovoljnim da izazovu sedativni efekat, ali nije poznato da li GABA može da prođe krvno-moždanu barijeru i doprinese sedativnim efektima valerijane. Glutamin je prisutan u vodenim, ali ne u alkoholnim ekstraktima i može da pređe krvno-moždanu barijeru i da se pretvori u GABA.
Nivoi ovih sastojaka značajno variraju među biljkama u zavisnosti od toga kada se biljke beru, što rezultira značajnom varijabilnosti u količinama koje se nalaze u preparatima valerijane.
Valerijana se koristi kao sedativ za nervnu napetost, histeriju, razdražljivost, stres i crevne kolike ili grčeve. Biljka Valerijana se koristi protiv poremećaja spavanja, nemira i anksioznosti i kao mišićni relaksant. Valerijana se takođe tradicionalno koristi za lečenje gastrointestinalnih bolova i sindroma iritabilnog creva.
Glavna trenutna upotreba valerijane je kao lek za nesanicu, a nedavne analize pružaju neke dokaze o efikasnosti. Valproična kiselina – analog jednog od sastojaka valerijane, valerijanske kiseline – koristi se kao antikonvulzant i lek za stabilizaciju raspoloženja.
Doziranje: doze sirovog bilja variraju od 2-10 grama dnevno.
Valerijana Neželjeni Efekti i Upozorenja
Valerijana nema dokumentovane neželjene efekte. Međutim, velike doze ili hronična upotreba mogu dovesti do bolova u stomaku, apatije i osećaja mentalne tuposti ili blage depresije. Može izazvati vrtoglavicu ili pospanost, efekte koje treba razmotriti pre vožnje.
Valerijanu ne smeju koristiti trudnice. Valerijanu ne treba koristiti sa drugim depresivima, kao što su alkohol, benzodiazepini, barbiturati ili opijati.
Valerijana Koren
Sa sve većim brojem ljudi koji pate od nesanice i čudnih neželjenih efekata prijavljenih od određenih lekova za pomoć pri spavanju, nije ni čudo što koren valerijane sada raste u popularnosti.
Ljudi traže bezbedne i prirodne alternative, a mnoge studije korena valerijane su dokazale efikasnost ove biljke, sa malo ili nimalo prijavljenih neželjenih efekata.
Postoji preko 200 različitih vrsta valerijane koje se nalaze u Japanu, Kini, Evropi, Severnoj Americi i Indiji. Valerijana je višegodišnja biljka koja naraste do oko 4 stope u visinu i ima suprotne listove u obliku badema. Biljka cveta sa vrha stabljike u letnjim mesecima, a koren valerijane ima karakterističan miris koji je veoma oštar u prirodi.
Valerijana Istorijska Upotreba
Verovalo se da je Hipokrat koristio koren valerijane kao lek za probleme sa spavanjem još 420. godine pre nove ere. Koren valerijane se koristio u Evropi, Aziji, Severnoj Americi i Australiji; kao što je dokumentovano u grčkim, anglosaksonskim, srednjovekovnim i renesansnim tekstovima. Korišćen je za promociju sna, kao sedativ, za ublažavanje mučnine i za urinarne i gastrointestinalne probleme.
Valerijana Moderna Upotreba
Koren valerijane se najčešće koristi za izazivanje sna kod ljudi sa blagom do umerenom nesanicom. Osim što izaziva san, koristi se i kao prirodni sedativ, za smirivanje anksioznosti, kao i za lečenje bolova i grčeva mišića.
Čini se da ekstrakt valerijane ima određeni efekat na GABA (benzodiazepinski) receptor. Ali izgleda da to nije uzrokovano valerenskom kiselinom, već visokom koncentracijom same GABA. Prisutna količina GABA je dovoljna da objasni oslobađanje GABA od strane sinaptozoma, a takođe može inhibirati ponovno preuzimanje.
Međutim, GABA ne prolazi dobro kroz krvno-moždanu barijeru pri niskim koncentracijama, tako da in vitro testovi ne mogu uzeti u obzir rezultate primećene u kliničkim studijama. Katabolizam GABA može biti inhibiran valeronskom i acetilvalerenolnom kiselinom.
Studije na pacovima su jasno pokazale da koren valerijane ima sedirajuća svojstva. Studije koje uključuju koren valerijane pokazuju da su njegovi efekti slični benzodiazepinima (Valium, Librium); međutim, pronađena su samo blaga antikonvulzivna svojstva. Ovi testovi se ipak ne mogu smatrati konačnim jer nisu svi reprodukovani.
Neke objektivne studije nisu pokazale razliku između grupe koja je primala valerijanu i placebo u pogledu faza spavanja, latencije spavanja, buđenja i EEG obrazaca. Druge objektivne studije su pokazale povećano spavanje brzim pokretima očiju (REM), povećanje spavanja u sporim talasima, smanjenje spavanja u fazi 1, povećanje K-kompleksa i smanjenje vremena buđenja nakon početka spavanja.
Još jedno placebo kontrolisano ispitivanje sprovedeno je kod dece sa različitim problemima hiperaktivnosti i poteškoćama sa spavanjem. Grupa koja je primala koren valerijane pokazala je značajno poboljšanje u trajanju i kvalitetu sna u poređenju sa grupom koja je primala placebo.
Valerijana Interakcije sa Lekovima
Malo je dostupnih informacija o reakcijama između korena valerijane i bilo kojih drugih lekova. Međutim, treba biti oprezan kada se koren valerijane kombinuje sa lekovima koji se koriste za nesanicu, anksioznost ili kao sedativ, zbog potencijalnih aditivnih efekata. Neželjeni efekti korena valerijane su retki.
Doziranje korena valerijane
Osušeni koren 2-3 g (3 puta dnevno ili pred spavanje)
Tinktura (20% zapreminske koncentracije u 70% rastvoru etanola) – 1-3 ml 3 puta dnevno ili pred spavanje.
Kada uzimate standardizovani ekstrakt ili sredstvo za spavanje od valerijane koje može da sadrži druge sastojke, preporučuje se da se pridržavate uputstava proizvođača ili da se konsultujete sa lekarom obučenim za biljnu medicinu.
Neželjeni Efekti Korena Valerijane
Koren valerijane mnogi smatraju sigurnim i efikasnim tretmanom za nesanicu i anksioznost, kao i prirodnim opuštanjem mišića. Ali kao i svaki biljni dodatak, postoji rizik od neželjenih efekata. Neželjeni efekti valerijane su retki i obično blagi, ali nisu za svakoga. Postoje određene situacije i ljudi za koje ekstrakt korena valerijane nije prikladan.
Hirurgija
Ako ćete imati bilo koju vrstu operacije, trebalo bi da prestanete da uzimate valerijanu i obavestite svog lekara. Koren valerijane deluje na centralni nervni sistem. Ovo može izazvati komplikacije ako se koristi bilo kakva anestezija ili sedacija. Takođe može biti u interakciji sa određenim lekovima nakon operacije.
Trudnice
Iako nema informacija koje bi sugerisale da bi koren valerijane bio štetan za trudnice ili fetus. Nije proučavano za upotrebu kod trudnica. Bilo kakav uticaj na bebe koje doje takođe nisu jasni. Ako ste trudni ili dojite, preporučuje se da se konsultujete sa lekarom obučenim za biljnu terapiju.
Alkohol
Alkohol treba konzumirati umereno ili nikako sa korenom valerijane. Valerijana i alkohol potiskuju centralni nervni sistem. Oni će imati aditivni efekat kada se pomešaju i mogu doprineti osećaju intoksikacije; kao i gubitak ravnoteže i koordinacije.
Benzodiazepini
Benzodiazepini su lekovi koji suzbijaju centralni nervni sistem i uključuju Valium, Ksanak, Klonopin, Libruim, Ativan, kao i druge. Kombinovanje ovih sa valerijanom imaće aditivni efekat i može izazvati pospanost, gubitak ravnoteže i konfuziju. Ne pokušavajte da ih kombinujete osim ako se ne obratite lekaru obučenom za biljnu medicinu.
Druge biljke
Mnogi ljudi koriste melatonin za san i anksioznost, kao i druge biljke kao što je kava-kava. Iako nisu pronađene ozbiljne interakcije, ove biljke mogu imati aditivni efekat kada se kombinuju; i treba ga koristiti sa oprezom. Neželjeni efekti melatonina mogu biti pojačani valerijanom.
Upravljanje motornim vozilima i mašinama
Koren valerijane može izazvati pospanost i vrtoglavicu. Trebalo bi da budete svesni kako će valerijana uticati na vas pre nego što pokušate da upravljate motornim vozilom ili teškom mašinom.
Neželjeni efekti korena valerijane:
- Bol u stomaku
- Vrtoglavica i pospanost
- Zamagljen vid
- Jutarnja omamljenost
- Promene u otkucajima srca
- Alergijska reakcija
- Anksioznost i nesanica
Iako postoji jasan razlog za neke od ovih neželjenih efekata, pojava određenih neželjenih efekata valerijane, kao što su anksioznost i nesanica, nije dobro shvaćena. Različite supstance će uticati na različite ljude na različite načine. Najčešće alergijske reakcije su osip, svrab, koprivnjača, stezanje u grudima, otežano disanje, oticanje usta, usana, lica ili jezika. Ako osetite bilo šta od ovoga, odmah potražite medicinsku pomoć.
Neželjeni efekti i alergijske reakcije su mogući sa bilo kojim lekom ili biljnim suplementom. A koren valerijane se pokazao bezbednim i efikasnim kada se uzima u kratkom vremenskom periodu. Ali uvek je dobra ideja slušati svoje telo i konsultovati se sa medicinskim radnikom kada je to potrebno.
