Matičnjak (Melissa oficianalis), je višegodišnja biljka koju odlikuje jajoliki, nazubljeni listovi, mali beli cvetovi i jedinstveni miris koji podseća na citrusno voće u kombinaciji sa nagoveštaj mente. Matičnjak je član porodice mente, poreklom iz centralne i južne Evrope, posebno iz mediteranskog regiona.
Matičnjak je omiljen među oprašivačima insekata, posebno pčelama. Omiljeno od pčelara hiljadama godina, botaničko ime Melissa officinalis odnosi se na njegovu korisnost u proizvodnji meda: „melisa“ je grčki za „pčelu“. Kao i većina sorti mente, matičnjak snažno raste i može se proširiti. U blagim klimatskim uslovima, ima potencijal da postane invazivan.
Matičnjak upotreba
Matičnjak ima mnogo kulinarskih upotreba. Njegovi listovi se često koriste, sami ili u kombinaciji sa drugim biljem, u čajevima i kompotima. Njegov jak miris pobija njegov delikatan ukus, koji se može koristiti za začinjanje raznih jela, slatkih i slanih. Matičnjak je dobrodošao kao dodatak sladoledu kao i ribi, što svedoči o njegovoj svestranosti.
Pored uloge u kuhinji, ima mnogo praktičnih primena. Kao i citronela (esencijalno ulje dobijeno iz limunske trave), isparljiva ulja prisutna u matičnjaku deluju kao efikasan repelent protiv insekata. Gnječenje lišća i trljanje o kožu odvraća komarce, pružajući siguran, prirodan i jeftin metod izbegavanja tih dosadnih ujeda.
Smatra se da je popularan u aromaterapiji, matičnjak ima smirujući efekat na one koji ga pomirišu ili dodirnu. Matičnjak se takođe koristi u medicini milenijumima i bio je popularan lek na drevnom Mediteranu.
Istorija Matičnjaka
Već u davna vremena se videlo da pčele lako privlače cvetovi matičnjaka, a za to vreme se smatra da su pčele oblik koji bi ljudske duše poprimile pre nego što su sišle od boginje Artemide. Odatle potiče deo naučnog imena: Melisa na grčkom znači „medonosna pčela“. Plinije Stariji iz Grčke je rekao da su pčele „između ostalih oduševljene ovom biljkom“, a takođe je napomenuo da pčele obično prave svoje košnice veoma blizu biljaka matičnjaka.
U 9. veku Karlo Veliki, prvi car Svetog rimskog carstva, naredio je da se matičnjak posadi u svim manastirskim baštama jer je bio vredan za zdravlje njegovog naroda i istovremeno je lep. Arapi su takođe bili svesni prednosti koje ima matičnjak, koji je stotinama godina deo njihove Materia Medica, ili njihove knjige lekova.
Matičnjak se koristio vekovima, a rane reference su pronađene u rimskim spisima. Ova biljka bila je sveta u hramu Dijane. Arapi su se oslanjali na ovu biljku za lečenje depresije i anksioznosti, dok su je Englezi uključivali u lak za nameštaj. I postoje reference na matičnjak kao „pomoć za dugovečnost“, kao što je primetio Džon Evelin, pisac dnevnika iz sedamnaestog veka.
Drevni grčki lekar Dioskorid je preporučio primenu lišća za lečenje raznih kožnih oboljenja; takođe se zalagao za dodavanje te biljke vinu kao univerzalni lekoviti tonik. Kasnije ga je rimski prirodnjak Plinije smatrao veoma cenjenim kao koagulansom, preporučujući oblog od njegovih listova kao sredstvo za zaustavljanje rana od krvarenja.
U 11. veku, persijski lekar, filozof i polimatičar Avicena veličao je sedativne osobine matičnjaka, kao i njene efekte na poboljšanje raspoloženja, tvrdeći da „matičnjak čini srce i um veseli“. Zaista, srednjovekovni lekari su gledali na matičnjak kao na lek i prepisivali ga za brojne bolesti, uključujući artritis, zubobolju, loše varenje i menstrualne grčeve. Iz tog razloga je dobio nadimak „lek za sve“.
Iako su rani američki doseljenici imali malo koristi od matičnjaka, prethodnici današnjih alternativnih lekara iz 19. veka otkrili su mnoge praktične upotrebe matičnjaka, od kojih su pre svega bile stomačne bolesti, anksioznost, menstrualne i reproduktivne poteškoće i kao lokalni tretman za posekotine i abrazije.
Zašto je matičnjak dobar kao lek?
Danas je matičnjak sve više u fokusu naučnih istraživanja kako bi se utvrdila njegova antivirusna i anksiolitička svojstva, kao i druge potencijalne medicinske upotrebe. Veći deo efikasnosti biljke u ublažavanju, upravljanju ili lečenju bolesti je zbog organskih jedinjenja koja se nalaze u njenim listovima.
Iako obim antibiotskih svojstava matičnjaka tek treba da se u potpunosti utvrdi, poznato je da biljka sadrži polifenole, koji igraju ulogu u borbi protiv infekcije – posebno protiv bakterija streptokoka i mikobakterija.
Takođe sadrži tanine, za koje se smatra da doprinose njegovim antivirusnim efektima, i terpene, za koje se veruje da su odgovorni za njegovo sedativno dejstvo. Štaviše, matičnjak sadrži supstancu zvanu eugenol, koja je prirodni anestetik.
Iz ovih i više razloga, matičnjak je od interesa za istraživače, koji ga vide kao potencijalni metod lečenja za različite uslove kao što su herpes, Alchajmerova bolest, nesanica, anksioznost i hipertireoza.
Iako je potrebno više istraživanja, dosadašnje studije su pokazale da je ekstrakt matičnjaka efikasan u smanjenju simptoma i širenja herpesa, poboljšanju kognitivnih funkcija (uključujući pamćenje), poboljšanju raspoloženja, ublažavanju stresa, podsticanju opuštanja i spavanja i regulaciji štitne žlezde. Funkcioniše, kako kada se uzima samostalno, tako i u kombinaciji sa drugim biljem i suplementima.
Jedna od atrakcija matičnjaka kao biljnog leka, pored niske cene (može se nabaviti u gotovo svakom rasadniku biljaka i lako gajiti u kućnoj bašti) i dostupnosti, jeste njegov uporedni nedostatak neželjenih efekata.
Za razliku od mnogih lekova bez recepta i lekova koji se izdaju na recept, koji mogu imati neželjene efekte u rasponu od nezgodnih do opasnih po život, Melissa officinalis ima (barem za većinu korisnika) malo neželjenih efekata ako ih ima. Takođe ima tendenciju da ne reaguje negativno sa drugim biljnim lekovima, bezbedan je i ne stvara naviku.
Iako neuobičajeni, mogući neželjeni efekti uključuju mučninu, povraćanje, vrtoglavicu i kratak dah ili piskanje. Žene koje su trudne ili doje treba da izbegavaju uzimanje matičnjaka. Štaviše, matičnjak ne treba uzimati sa određenim lekovima na recept, uključujući sedative, anksiolitike, antidepresive ili lekove za štitnu žlezdu. Druge moguće neželjene interakcije sa lekovima uključuju analgetike kao što je acetaminofen.
Matičnjak takođe može ometati apsorpciju nekih lekova, posebno onih koji se koriste za lečenje anemije uzrokovane nedostatkom gvožđa. Takođe se ne savetuje za HIV pacijente, jer matičnjak može da utiče na antiretrovirusne lekove. I, naravno, prekomerna konzumacija bilo koje biljke može dovesti do neprijatnih efekata, pa je najbolje uzimati matičnjak u umerenim dozama, a idealno uz konsultaciju sa svojim lekarom.
Matičnjak lekovitost
Matičnjak ima sposobnost da zaceli rane, olakša probavu, ublaži menstrualne grčeve, bori se protiv herpesa (herpes simpleksa), opusti nerve, umiri manje rane i ubode insekata, pomaže u sprečavanju nesanice, pa čak i odbija komarce. Ovo je bezbedna biljka za decu i veoma je dobrog ukusa.
Matičnjak je odlična karminativna biljka koja ublažava grčeve u digestivnom traktu, a koristi se u slučajevima nadimanja.
Zbog svojih blagih antidepresivnih svojstava, prvenstveno je indikovano tamo gde postoji dispepsija tj. nadimanje povezana sa anksioznošću ili depresijom, jer nežna sedativna ulja ublažavaju napetost i stresne reakcije, čime ublažavaju depresiju.
Primarni hemijski sastojci ove biljke uključuju eterično ulje (citral, linalol, eugenol, citronelal, geraniol), tanine, gorki princip, smolu, tanine, polifenole, flavonoide, jantarnu kiselinu i ružmarinsku kiselinu. Čini se da isparljiva ulja deluju na interfejsu između digestivnog trakta i nervnog sistema.
Neki travari su ga opisali kao troforestorativno dejstvo na nervni sistem, slično na neki način Ovsu. Može se efikasno koristiti u stanjima migrene koja su povezana sa tenzijom, neuralgijom, palpitacijama izazvanim anksioznošću i/ili nesanicom.
Matičnjak ima tonički efekat na srce i cirkulatorni sistem izazivajući blagu vazodilataciju perifernih sudova i na taj način snižava krvni pritisak. Može se koristiti u uslovima groznice kao što je grip.
Ekstrakt matičnjaka na bazi losiona može se koristiti za kožne lezije herpes simpleksa, a antivirusna aktivnost je potvrđena iu laboratorijskim i kliničkim ispitivanjima. Takođe inhibira vezivanje receptora i biološku aktivnost imunoglobulina u krvi pacijenata sa Grejvsovom bolešću, stanjem koje dovodi do hipertireoze.
Nemačke studije pokazuju da esencijalno ulje matičnjaka deluje na deo mozga koji upravlja autonomnim nervnim sistemom i štiti cebrum od prekomernih spoljašnjih nadražaja. Ovo je bezbedna biljka za decu i veoma je dobrog ukusa.
Čaj od matičnjaka: najbolji za opuštanje
Konzumiranje čaja od listova matičnjaka ima i svoju istoriju. Poznato je da princ od Glamorgana iz Velsa i francuski kralj Čarls V piju čaj od matičnjaka za dobro zdravlje i dug život. Znalo se da je princ uživao u čaju i nastavio ga je piti, umro je u 108. godini. Kralj Čarls je imao tek 42 godine, ali je umro zbog apscesa ili nakupljanja gnoja koji je imao u levoj ruci.
Listovi biljke matičnjaka obično se beru oko maja i juna. Tada će biljka početi da razvija svoje cvetove, a listovi će imati najviše eteričnih ulja. Jutro je najbolje vreme za berbu biljaka, ali sa njima se mora pažljivo rukovati, jer se listovi lako mogu oštetiti.
Nakon berbe, biljke se obično suše na prozračnom mestu i stavljaju daleko od direktne sunčeve svetlosti ili na senovitim mestima, a mogu se ili staviti na poslužavnike ili okačiti da se osuše. Zatim se mogu staviti u hermetički zatvorenu posudu ili zamrznuti za skladištenje.
Prednosti koje se nalaze u ispijanju čaja napravljenog od listova matičnjaka su ono što ga je učinilo veoma popularnim. Oni koji su pili čaj u davna vremena mogli su da imaju velike koristi od njega, a sada možemo uživati u onome što su imali.
Neke od koristi od pijenja matičnjak čaja bi bile:
- Lečenje nesanice – poznato da ima umirujuće faktore, matičnjak se kuva u čaj i daje onima koji imaju problema sa spavanjem. Smiruje nerve i pomaže im da se opuste.
- Lečenje stomačnih tegoba – ako patite od povraćanja, mučnine i lošeg apetita, šolja čaja od listova matičnjaka može pomoći u lečenju stomačnih tegoba. Takođe poboljšava funkciju jetre i žučne kese.
- Lečenje groznice i prehlade – šolja vrućeg čaja od listova matičnjaka u velikoj meri pomaže u lečenju groznice i prehlade.
- Lečenje čireva – stavljanje matičnjaka na herpes je još jedan način da se pomogne u procesu zarastanja. Videlo se da otok nestaje u roku od 2 dana.
- Lečenje depresije – sa umirujućim elementima koji dolaze iz njega, plus dodajte činjenicu da takođe može podići vaše raspoloženje, ovo može pomoći u lečenju ljudi koji pate od depresije.
Pijenje čaja od matičnjaka može biti najbolji izbor ako imate problema sa stomakom ili ako samo želite da se smirite. Sa svojim umirujućim faktorima i svim zdravim prednostima, pobednik je za svakoga ko će probati šolju.
Doziranje matičnjaka i neželjeni efekti
Matičnjak (Melissa officinalis) je popularan biljni lek koji se koristi za lečenje – sam po sebi i u kombinaciji sa drugim terapijama – raznih bolesti. Ovo je velikim delom zbog relativnog nedostatka neželjenih efekata biljke. Iako u retkim slučajevima neki ljudi mogu iskusiti mučninu, povraćanje, vrtoglavicu i kratak dah, većina pojedinaca koji koriste matičnjak neće imati neželjene reakcije.
Ipak, mudro je konsultovati se sa svojim lekarom pre nego što tretirate bilo koje zdravstveno stanje matičnjakom. Bez obzira na razlog za korišćenje matičnjaka, ne preporučuje se zamena matičnjaka drugim lekovima, terapijama ili režimima lečenja bez prethodnog obaveštavanja svog lekara; sve promene u nečijoj medicinskoj rutini treba da se preduzimaju pod nadzorom dobrog zdravstvenog radnika.
Ovo je posebno važno kada su u pitanju interakcije lekova. Upotreba suplemenata matičnjaka može ometati određene lekove, posebno one propisane za psihijatrijske poremećaje i poremećaje raspoloženja (kao što su antidepresivi, anksiolitici i sedativi), NSAIL i opšti analgetici (kao što su ibuprofen ili acetaminofen) i stanja štitne žlezde.
Oni takođe mogu sprečiti apsorpciju određenih lekova, posebno onih koji su propisani za lečenje anemije izazvane nedostatkom gvožđa. Matičnjak se ne preporučuje ženama koje su trudne ili doje, niti ga treba uzimati osobe koje se leče od HIV-a, jer može da inhibira dejstvo antiretrovirusnih lekova.
Međutim, oni koji odluče da uključe matičnjak u svoju rutinu imaju mnogo opcija kada su u pitanju suplementi, uključujući kapsule, čajeve napravljene od suvog lišća, tinkture, eterična ulja i (u nekim oblastima) kreme za lokalnu upotrebu.
Iako tačnu dozu najbolje određuje kvalifikovani lekar, neke tipične doze su sledeće: u obliku kapsula (osušeni listovi), 300-500 mg uzima se po potrebi, ne više od tri puta dnevno; kao čaj, ¼ do 1 kašičica sušenog matičnjaka namočenog u 1 šoljicu vrele vode, do četiri puta dnevno; kao tinktura, do 60 kapi dnevno; a za lokalnu upotrebu, nanesite kremu na zahvaćeno područje po potrebi do tri puta dnevno.
Pored toga, čaj od matičnjaka se može primeniti na herpes tako što ćete 2 do 4 kašičice zgnječenog lista matičnjaka namakati u 1 šoljici ključale vode 10 do 15 minuta; kada se ohladi, nanesite vatom na zahvaćena područja po potrebi. Oni koji žele da uzmu “održavajuću” dozu matičnjaka za unapređenje opšteg zdravlja i blagostanja mogu radije da ga pripreme u obliku čaja, vrućeg ili ledenog, samog ili u kombinaciji sa drugim biljem.
Oni koji odluče da koriste suplemente matičnjaka otkriće da oni ne samo da nisu sigurni i ne izazivaju zavisnost, već i da ih je lako nabaviti u širokom spektru prodavaca, u rasponu od prodavnica zdrave hrane i organskih supermarketa do onlajn mesta namenjenih za na biljne i dijetetske suplemente.
Konačno, pošto zdravstvene prednosti matičnjaka potiču iz svežih ili osušenih listova biljke, moguće je uzgajati biljku i pripremati sopstvene čajeve, tinkture i još mnogo toga.
