Speltino brašno sadrži 15-21% proteina, što je mnogo više od pšeničnog. Takođe je ima više od pšenice u složenim ugljenim hidratima, gvožđu, kalijumu i vitaminima B, ali niži u ukupnim ugljenim hidratima, što čini mnogo zdravije za kuvanje i pečenje.
Ovo drevno zrno postoji hiljadama godina i nije genetski izmenjeno. Spelta je samo još jedan primer kakvog ukusa treba da ima odlična ishrana.
Šta je Spelt?
Pojednostavljeno rečeno spelta je podvrsta obične pšenice koja se koristi za pravljenje običnog brašna koje se koristi u pečenju i kuvanju.
Spelta je odlično zrno, tople prirode, krupno i puno snage, slađe od ostalih žitarica. Spelta je bogata esencijalnim aminokiselinama koje telo koristi za izgradnju proteina neophodnih za zamenu ćelija našeg tela koje umiru svakog dana.
Dakle, to je žitarica koja se veoma preporučuje za starije osobe. Spelta je bogata masnim kiselinama i ugljenim hidratima.
Podjednako je bogat mineralima: sadrži 4 puta više magnezijuma od smeđeg pirinča i pšenice i 5 puta više fosfora od soje. 100 grama spelte daje ekvivalent od 2 čaše mleka u kalcijumu i stoga je veoma korisna u borbi protiv osteoporoze.
Glavne razlike između spelte i pšenice su:
- Spelta ima veću ljusku (zaštitni spoljni omotač semena) od pšenice
- Spelta ima slađi, orašasti ukus od pšenice
- Smatra se da spelta ima veću nutritivnu vrednost od pšenice
- Spelta je lakše svarljiva od pšenice
- Postoji popularna zabluda da spelta ne sadrži gluten, ali to nije tačno.
Spelta sadrži umerene količine glutena
Zbog svog genetskog sastava, proteini u glutenu u spelti mogu se razgraditi mnogo lakše nego u pšenici. Mnogi ljudi koji ne toleriše pšenicu ili imaju alergije na pšenicu mogu da jedu speltu bez ikakvih poteškoća.
Rekavši to, spelta nije pogodna alternativa pšenici za osobe sa celijakijom ili ljude koji žele da budu 100% bez glutena.
Speltino brašno i celijakija
Pre svega, želim da otklonim zabludu mnogih ljudi da je spelta bez glutena.
Iako spelta sadrži manji sadržaj glutena od pšenice, ona ipak sadrži gluten, što znači da je neprikladna za osobe kojima je potrebna ishrana potpuno bez glutena, kao što su osobe sa celijakijom.
Međutim, zbog nižeg sadržaja glutena, mnogi ljudi koji pate od alergija na pšenicu ili intolerancije na pšenicu otkrili su da mogu da konzumiraju speltu bez ikakvih neželjenih efekata, što ga čini odličnom alternativom pšenici za njih.
Spelta naspram pšenice
Biljka Spelta ima veću nutritivnu vrednost od pšenice zbog načina na koji se pšenica prerađuje pre nego što se nađe u supermarketima. Spelta ne prolazi kroz iste postupke obrade, što rezultira time da zadržava većinu svojih zdravih vitamina i minerala.
Pored toga, kada se gaji spelta, ne zahteva mnogo pesticida koji su pšenici potrebni da spreči insekte i bolesti. To je zato što ima tvrdu spoljašnju ljusku i tvrđe je od pšenice, pa je u stanju da obezbedi sopstvenu zaštitu od štetočina.
Zbog nižeg sadržaja glutena u spelti, rastvorljiviji je u vodi od pšenice, što dovodi do toga da ga probavni sistem može mnogo lakše razgraditi nakon konzumiranja. Kako se tako lako probavlja, to objašnjava zašto mnogi ljudi sa alergijama na pšenicu nemaju slične probleme kada jedu spelte.
Spelta ima mnogo veći sadržaj proteina i vitamina B od pšenice, kao i mnogih drugih vitamina i minerala u tragovima. Takođe sadrži dobru količinu složenih ugljenih hidrata, koji mogu biti korisni za razne bolesti uključujući migrene, dijabetes, bolesti srca i kamen u žuči.
Istorija spelte
Spelta je primitivni oblik pšenice koju su ljudi prvi put konzumirali pre hiljadama godina.
Arheolozi i istoričari nisu 100% sigurni tačno kada je spelta prvi put korišćena u našoj ishrani. Procene ukazuju da je to bilo negde između kraja kamenog doba i sredine poljoprivredne revolucije, dakle između 7000 pre nove ere i 5000 pre nove ere. Najraniji zabeleženi dokazi o žitu datiraju iz 5. milenijuma pre nove ere.
Ono što se zna je da je nastao u regionu poznatom kao plodni polumesec, oblasti koja je danas deo Bliskog istoka između Sredozemnog mora i Persijskog zaliva i severno od sirijske pustinje. Takođe je poznato da se razvila iz unakrsnog oprašivanja.
Spelta je postala osnovna hrana za ljudske civilizacije tokom mnogo milenijuma, postajući najšire kultivisana žitarica sve dok nije pala u nemilost krajem 19. veka i pšenica je zauzela njeno mesto.
Primarni razlog zašto je pšenica postala popularnija od spelte bio je ekonomski farmeri su mogli da koriste mašine za žetvu pšenice daleko jeftinije i efikasnije nego što bi mogli sa speltom.
Postoje dokazi o popularnosti spelte kroz ljudsku istoriju, uključujući njenu čestu upotrebu od strane vojnika u legijama Rimskog carstva, biblijske reference i upotrebu kao osnovnog proizvoda u srednjem veku.
Kako je poznati svet rastao, spelta se izvozila u civilizacije u usponu koje su se pojavile na „novim“ kontinentima kao što su Amerika i Australija.
Nakon što je oko 1890. godine spelta izgubila svoj plašt kao žitarica koja se najviše konzumirala. Proizvodnja spelte opala oko jednog veka sve dok nije ponovo oživela 1980-ih kada je nekoliko odvažnih ljudi odlučilo da je ponovo uzgaja.
Ovih dana, iako je to još uvek specijalizovana kultura i skuplja je od pšenice zbog dodatnog vremena potrebnog za žetvu i oljuštenje useva, ovo je više nego nadjačano nutritivnim prednostima i odličnim ukusom koje pruža.
Nizak sadržaj glutena u Speltu učinio ga je omiljenom alternativom među ljudima koji imaju alergije ili netoleranciju na pšenicu (iako nije pogodan za celijakiju).
Kako njena popularnost nastavlja da raste, mogli bismo da budemo na ivici nove ere za ovu ukusnu i zdravu hranu.
Recepti za hleb od spelte
Hleb od spelte ima karakterističan ukusan „orašast” ukus i sadrži više hranljivih materija od pšeničnog hleba.
Loša strana je što su proizvodi od spelte često nešto skuplji jer je potrebna dodatna obrada da bi se uklonila zaštitna ljuska zrna (tvrda spoljna ljuska, koja nije prisutna u pšenici).
Budući da je specijalna kultura, spelu je takođe teže nabaviti iako se nalazi u mnogim prodavnicama zdrave hrane. Kako njena popularnost raste, počinje da postaje sve dostupnija u popularnijim prodavnicama.
Iako sadrži gluten i stoga nije pogodna alternativa za celijakiju, često je dobra zamena za one koji pate od blažih alergija na pšenicu ili intolerancije na pšenicu.
To je zato što genetski sastav spelte sadrži proteine koji se lakše razgrađuju i svare od običnog pšeničnog hleba.
Kada pečete hleb od spelte, treba da budete svesni da je on rastvorljiviji u vodi od pšenice, što u osnovi znači da vam ne treba toliko vode u testu.
Spelta takođe zahteva manje gnječenja od pšenice i manje se diže, ali ovo je više nego nadoknađeno njenom ukusnošću.
Hleb od speltinog brašna
Ovaj recept je možda najbrži način da napravite hleb od spelte jer ga bacite pravo u rernu bez čekanja da testo naraste ili mešenja.
Iako je to brz i lak način pravljenja vekne od spelte i odličnog je ukusa, videćete da je vaš hleb od spelte još ukusniji ako date malo vremena da testo naraste pre nego što ga ispečete i umesite. Po pravilu, hleb koji se pravi sporije ima bolji ukus.
Takođe ćete otkriti da je brzi i laki hleb od spelte vlažniji od običnog hleba.
Ako vam nedostaje vremena, brzi i laki hleb od spelte je odličan način da uživate u vekni od spelte uz samo nekoliko minuta rada.
Sastojci:
- 500 g speltinog brašna
- 10 g ili 2 kašičice brzog kvasca
- ½ kašičice soli
- 370 ml mlake vode
Uputstva:
- Prethodno zagrejte rernu na 200C/400F.
- Podmažite kalup za pečenje.
- Pomešajte brašno, kvasac i so u činiji, pa polako umešajte vodu da napravite testo.
- Prebacite testo u kalup za pečenje i pecite 1 sat.
- Izvadite veknu iz rerne i izvadite je iz kalupa za pečenje.
- Vratite veknu u rernu na 5-10 minuta.
Jutarnja kaša od spelte
Za 2 osobe:
1/2 šolje fino mlevene spelte
2 šolje vode
Mešajte zajedno i kuvajte na laganoj vatri, mešajući prilično često. Kada smesa počne da se zgušnjava, dodajte nekoliko urmi i krušku isečenu na kockice, kao i semenke suncokreta ili bundeve. Kuvajte još 4 ili 5 minuta.
Poslužite uz začine koji donose radost, semenke konoplje, rendani kokos, jogurt, bademe, bobičasto voće, sos od jabuke itd.
Speltu je moguće kupiti u različitim oblicima:
Cela zrna spelte: Ovo je kompletno zrno i može se koristiti u supama, salatama i glavnim jelima.
Izlomljena spelta: Cela zrna koja su grubo mlevena i podsećaju na bulgur. Izlomljena spelta se brže kuva i idealna je za supe, jela od povrća i palačinke.
Speltov griz: rezultat je finijeg mlevenja pri čemu je uklonjen omotač zrna i prašina od brašna. Može se koristiti za pravljenje kus-kusa, salata i deserta.
Brašno od celog zrna: rezultat je finog mlevenja celog zrna.
Brašno od bele spelte: je celo brašno iz kojeg su uklonjene mekinje. Može se dodati zajedno sa celim brašnom da bi se dobio lakši hleb.
Pahuljice od spelte: lako se mogu koristiti za pravljenje jutarnje kaše ili dodati u supe, mafine, kolačiće i palačinke.
Kuvanje spelte i drugih namirnica
Kuvanje celih zrna spelte
Potopite količinu spelte koju želite da kuvate u dvostruko većoj količini u hladnoj vodi 12 sati.
Uklonite čestice koje su isplivale na vrh tokom procesa namakanja i zrna obilno isperite pod tekućom vodom.
Kuvajte u količini vode koja je jedna i po veća od količine spelte na laganoj vatri. Čim počne da ključa, kuvajte 20 do 25 minuta, a zatim ugasite vatru. Stavite poklopac i ostavite da spelta nabubri 20 do 30 minuta.
Što se zrna duže odmaraju, postaju mekanija. Ako na dnu šerpe ima još malo vode, kuvajte ponovo na laganoj vatri dok voda ne nestane.
Ušteda vremena: Ako se zrna namaču 24 sata pre kuvanja, biće spremna za 20 minuta ili manje.
Kuvana zrna spelte mogu se lako čuvati u frižideru do oko nedelju dana.
Korišćenje speltinog brašna
Speltino brašno se vrlo dobro može koristiti za zapršku i bešamel sosove.
U receptu, kada se želi da se integralno brašno zameni brašnom od spelte, mora se smanjiti količina tečnosti koja se koristi u receptu za 25%.
